Kako je Andrijana Mazinjanin, projekt menadžer u Infostud grupi, svoje veštine i znanja iz vođenja projekata primenila na svakodnevni porodični život u doba epidemije korone.
Verujem da ste već pročitali dosta stručnih tekstova koji će vam pomoći da se organizujete u vreme krize i dobili pregršt saveta. Namera mi je da vam prenesem iskustvo moje porodice, koja se kao i mnoge druge suočila sa brojnim izazovima, kao što su rad od kuće sa decom, ograničeno kretanje, skraćeno radno vreme marketa...
Infostud je pre nego što je i najavljena kriza i vanredno stanje uveo preventivne mere u cilju zaštite zaposlenih, tako da smo imali nedelju dana pripreme za ono što sledi. Mislila sam da mi neće biti problem da se organizujem, jer sam i ranije povremeno radila od kuće i takav rad mi nije bio stran ali ipak.... Prvih nedelju dana je bilo haotično. Kompletan život se dešavao stihijski, sastanci, poslovne obaveze, nabavka, deca i njihove obaveze i na kraju vreme koje je i nama potrebno da saberemo misli i isplaniramo šta i kako dalje. Iako su sve obaveze tekle i funkcionisale, svi smo pomalo bili nezadovoljni. Nakon najavljenog vanrednog stanja shvatili smo da način života na koji smo navikli mora iz korena da se menja.
Tu je stupilo na scenu sprint planiranje. Iskoristila sam sva znanja stečena u poslu projektnog menadžera i primenila ih u potpunosti na novonastalu situaciju. Planiranje u porodici nam nije bilo strano, ali ovo planiranje se razlikovalo od ostalih.
Nedelja popodne i okupili smo se zajedno na jednom kućnom planiranju. U planiranju smo učestvovali suprug i ja ali i naše dve ćerkice od 6 i 4 godine. Uzeli smo veliki karton koji nam je poslužio kao tabla, paket sticky papirića i flomastere.
Na veliki papir smo zajedno iscrtali šemu nedelje po danima, kao i periode dana. Tako smo za svaki dan imali kockice za prepodne, popodne i veče. Na sticky papiriće smo crtali naše obaveze. Suprug i ja smo pisali kad imamo sastanke, kako bi što manje došlo do preklapanja, ali i ko će skuvati koji dan ručak, usisati, prebrisati prašinu kao i druge kućne obaveze. Cure su crtale svoje zadatke: ko će nahraniti psa, ko će vaditi suđe iz mašine nakon pranja, a ko veš.... Tako smo ispunili veći deo dana zadacima bez nekih posebnih vremenskih odrednica. Veče smo ostavljali za zajedničko vreme, pa je tako jedan dan na meniju bilo kartanje, drugi igranje domina, pa puzzle, kućni bioskop/gledanje nekog dečijeg filma porodično, online pozorište, virtuelne ture po muzejima....
Sve aktivnosti i dane u kojima će se dešavati smo smišljali zajedno. Pokušali smo da nadoknadimo sve ono što su inače imale - treninzi, radionice iz vrtića... Srećna okolnost je što živimo u kući i imamo dvorište, tako da je deo planiranih aktivnosti obuhvatao i boravak napolju. Svima je ova aktivnost bila zabavna, crtali smo smejali se i lepili papiriće. Dobro smo se zabavili a usput i isplanirali prvu nedelju.
Kada je prošla prva nedelja uradili smo mali retrospective. Nakon analize i sumiranja svega urađenog u toku nedelje bili smo zadovoljni kako je protekla, ali i otkrili šta bismo mogli bolje da uradimo. Deca su i dalje imale previše vremena za gledanje TV što nam se nije dopalo i želeli smo to da smanjimo. Pored toga, primetili smo da im fali dodatno neka organizacija dana po satima, kao što imaju u vrtiću. Analizirala sam njihov dan i napravila predlog satnice. Predstavila sam ga curama i njima se dopalo, pa smo u drugoj nedelji pokušali da primenimo i ovu satnicu. U osmišljavanju svakodnevnih aktivnosti za decu (kreativnih radionica) su nam pomogle i vaspitačice koje su u grupe roditelja svaki dan slale predloge i zadatke.
Nakon druge nedelje i svaka sledeća je imala iste elemente. Aktivnosti su se pomerale i nameštale dok nismo našli dobitnu kombinaciju. Posle mesec i po dana karantina i dalje dobro funkcionišemo.
Od kako smo se uhodali sa novim načinom života, nemamo potrebu da se i dalje striktno držimo planiranog, ali su table i dalje tu kao podsetnik. Iskreno se nadamo skorom povratku redovnim aktivnostima, a naše tabele ostaju u arhivi porodičnih uspomena. ?