Zašto NE treba da budeš „srpski gazda“?

Tržište Srbije je jako mlado, tek nekih tridesetak godina, a svaka mladost sa sobom nosi i određene zablude. Jedna od najčešćih koju ćete sresti kod domaćih preduzetnika, ali i u ostatku regiona, je ta da velika većina njih smatra da oni sve moraju da drže pod kontrolom, da sve znaju najbolje, da sve odluke oni moraju da donose, da ako oni nešto ne urade, niko drugi to neće moći da uradi „kako treba“, da menadžment „ne može“ u Srbiji… Tužna činjenica je što ne shvataju da će ih takav način poslovanja dugoročno sve odvesti samo do jedne destinacije, a na toj destinaciji je i kraj puta za njihove biznise. I plašim se da će u bliskoj budućnosti ogroman broj ovu lekciju naučiti na najteži mogući način. 

Samozaposlenje i biznis  

Velika većina preduzetnika ne pravi razliku između samozaposlenja i biznisa. Mnogi misle da samozaposlenje podrazumeva da je u pitanju samo jedna osoba koja nešto radi, i to svakako jeste jedna od mogućnosti, ali samozaposlenje može biti i firma koja ima par desetina zaposlenih (u svojoj praksi sam zaticao čak i par stotina), ali koja isključivo počiva na osnivaču/ici i kada njega/nje nema, sve (ne)staje. To je razlog zbog čega velika većina osnivača/ica ne može da ode ni na odmor od desetak dana kako treba, već su konstantno na telefonu i vraćaju se par dana ranije pre planiranog, a imate pregršt primera gde su kompanije u kojima je došlo do smrti osnivača/ice, bilo prirodne, bilo na neki drugi način, nestajale preko noći. Sve dok posao koji imate zavisi isključivo od vas, samo ste sebi kreirali radno mesto, manje ili više dobro plaćeno.   

Sa druge strane, biznis funkcioniše i kada osnivač/ica nisu tu, bilo privremeno ili trajno. Biznis ne zavisi od pojedin(a)ca, jer je izgrađen sistem, koji mu to omogućava.

Promena svesti  

Da bi se uopšte započelo sa gradnjom sistema, potrebna je najpre promena svesti kod osnivača/ice. Ovaj mentalni prelaz nije nimalo lak i zahteva razumevanje „bolne“ činjenice da on/a nije najpametniji/a, da njegov/njen način rada nije nužno i najbolji, da je potrebno uključiti i druge ljude, delegirati obaveze i pružiti podršku ljudima u postizanju zacrtanih ciljeva. Kao preduslov za sve ovo potrebno je da postoji i jasno definisan pisani plan razvoja firme (u većini slučajeva on se nalazi isključivo „zapisan“ u glavi osnivača/ice), koji je zajednički kreiran od strane ključnih ljudi u kompaniji, a koji daje okvire delovanja zaposlenima i omogućava da lakše preuzmu definisane odgovornost i donose odluke. Veliki broj preduzetnika ne napravi ovu promenu i ostane zaglavljen ovde kreirajući na taj način za sebe „zatvor na otvorenom“, koji im vremenom počne narušavati mentalno i fizičko zdravlje, stvarati konstantnu frustraciju, oduzimati svo raspoloživo vreme, a na kraju doneti i prezir prema poslu koji su jednog dana istinski voleli i koji ih je činio srećnima i ispunjenima. Odnosno, postane “srpski gazda” (reč je muškog roda, ali se odnosi na oba pola). I nemojte mislite da se to samo kod nas dešava, te gazde mogu biti i bosanske, crnogorske, holandske, nemačke… Svuda ih možete sresti.

Šta bi trebalo da budete?  

Imamo jednu jako lepu našu reč, koja je nažalost pomalo zaboravljena, a koja predstavlja sve ono ka čemu bismo svi trebali težiti. I poslovno i privatno. Ta reč je domaćin (reč je muškog roda, ali ni ona nema nikakve veze sa polom). Iako domaćin i gazda mnogima na prvi pogled imaju isto značenje, postoje suptilne razlike. 

Pravi domaćin je planirao sa svojim ukućanima (danas bismo rekli da je uključivao tim u proces donošenja odluka), slušao je redovno šta oni imaju da kažu (danas bismo rekli da je slušao njihov fidbek), davao zaduženja i govorio što treba da se završi, bez da kaže sam način kako se to nešto mora uraditi (danas bismo rekli da je delegirao zadatke), vodio računa o svima članovima uže i šire porodice i okupljao ih oko sebe (danas bismo rekli da je gradio tim i pokazivao liderske kvalitete), savetovao ih i prenosio svoje životne lekcije (danas bismo rekli da ih je mentorisao) i pripremao sve da kada dođe trenutak da on ne bude tu, porodica i domaćinstvo, kao i generacije koje će tek doći, nastave dalje uspešno i bez njega (danas bismo rekli da je razumeo proces tranzicije sa generacije na generaciju). 

Dakle, sve ono što biste i vi trebali da radite sa svojim biznisima. 

Budite domaćini. I u poslu, i u životu!