Kako povećati rezilijentnost?

Srećan Svetski dan mentalnog zdravlja!

Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo. Tako glasi tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja. Na šta to, onda, svako od nas ima pravo? Imamo pravo na mentalno dobrostanje zahvaljujući kojem možemo da se suočavamo sa izazovima i stresnim situacijama svakodnevnog života; da ostvarujemo svoje potencijale, te da učimo i radimo. Kada smo psihofizički zdravi, možemo lakše i bolje da utičemo na dobrobit i blagostanje drugih.

Izazovi i stresovi su svuda oko nas.

Stresne situacije srećom ne ostaju, one prolaze. Ostaje ono što smo iz njih naučili. Ili nismo naučili.

Postavlja se pitanje koji je „zdrav“ odgovor na stres? 

Pre svega, važno je znati da imamo izbor, odnosno da kao svesna bića možemo da biramo kako ćemo reagovati. Između onoga što se desi i naše reakcije, postoji (jedan nevidljiv) prostor i vreme u kojem odlučujemo kako ćemo se osećati i kako ćemo postupiti. Vežbanjem da rezilijentno odgovorimo na stres možemo za sebe učiniti mnogo.

Danas često slušamo o rezilijentnosti i teško je prevodimo na srpski jezik. Jer, nije to baš otpornost. To je nešto više. To u poslovnom kontekstu znači ostvarivati rezultate i kada ne ide dobro. Rezilijentni ljudi ne pitaju „Zašto baš ja?“, izbegavaju da rade ono što će ih još više poremetiti i BIRAJU da se usmere na stvari koje mogu da menjaju. Nekako prihvataju ono na šta trenutno ne mogu da utiču. Može se reći da su usmereni na tzv. zonu ličnog uticaja. Pitaju se „Šta ja mogu da uradim da poboljšam situaciju?“ umesto “Ovo nije fer?“ ili „Oni bi trebalo da se menjaju!

Naše telo i naš mozak sarađuju na, možemo reći, misteriozan način. Često naše telo pre našeg uma „zna“ da nam je potreban „mentalni predah“, i to ukoliko često:

1. Osećamo poteškoću da se usredsredimo (a nije od zaljubljenosti);
2. Ustajemo osećajući zamor (iako je noć bila mirna);
3. Osećamo preplavljenost (bez nekog konkretnog događaja);
4. Razboljevamo se češće nego obično u ovo doba godine (a kod kuće svi zdravi);
5. Primećujemo napetost u mišićima (i kada ne vežbamo);
6. Teško se uspavljujemo ili lako budimo (a beba ne plače);
7. Često menjamo raspoloženja (iako je nivo hormona stabilan);
8. Gubimo motivaciju čak i za ono što volimo da radimo.

Možda je upravo Svetski dan mentalnog zdravlja dan u kojem pažnju treba da posvetimo sebi i usmerimo se na ono što nam donosi radost.

Takođe, danas je prilika da provežbamo zahvalnost i vidimo veličinu malih stvari kojima smo okruženi.

U kontekstu posla, dobro je težiti kreiranju psihološki bezbednog okruženja, a to je okruženje u kojem se osećamo uključeno, ohrabreno da učimo, ali i slobodno da se pitamo i izrazimo neslaganje bez straha da ćemo biti osramoćeni, isključeni, kažnjeni ili marginalizovani na bilo koji način. Prema popularnom Google-ovom istraživanju „Aristotel“ koje je obuhvatilo 180 timova i trajalo 2 godine, zaključeno je da su najuspešniji timovi baš oni koji su se osećali psihološki bezbedno.

Na nivou pojedinca, postoji mnogo onoga što se može uraditi za unapređenje mentalnog zdravlja, a da to ne uključuje mnogo sredstava, vremena, ljudi, podrške, kao na primer:

1. Prošetaj,
2. Reci asertivno NE,
3. Slavi male pobede,
4. Reci hvala,
5. Zapiši svoje misli i osećanja. Piši dnevnik,
6. Smej se često. Smej se glasno,
7. Sadi cveće,
8. Biraj društvo,
9. Kupi kartu za bioskop ili pozorište. Povedi dragu osobu. Možda sebe samog?
10. Zakaži masažu,
11. Slušaj muziku,
12. Meditiraj,
13. Odspavaj,
14. Diši,
15. Potraži pomoć. Prijatelja. Kolege. Profesionalca,
16. Budi dobar/dobra sam sebi.

Iskoristi svoje univerzalno ljudsko pravo da budeš (mentalno) zdrav/a!

Autorka teksta:

Jelena Mimić Milanović

Menadžerka ljudskih resursa fabrike Continental Novi Sad