Strast za pobedom

Pored toga što je uspešan sportista i Olimpijac, naš kolega Vladimir je uspešan u svom poslu i pored hendikepa sa sluhom ravnopravno sa svim članovima tima oblikuje budućnost automobilske industrije. 

Pitali smo ga šta je tajna njegovog uspeha na svim poljima, od posla, porodice do sporta?

1. Zbog čega si odabrao Continental kao poslodavca?

Potraga za poslom mi je oduvek predstavljala izazov jer sam imao strah da li ću uspeti da se zaposlim s obzirom na moj hendikep, a svakako je bio prisutan i strah da li će me tim prihvatiti ovakvog kakav sam. Dugo sam sebe tražio u poslovnom smislu jer mi je bilo važno da pokažem svoj pun potencijal. Continental sam izabrao jer je kompanija koja je poznata svuda u svetu.

Ono što sam dobio zaposlenjem u sektoru Dizajna je sredina u kojoj sam prihvaćen i u kojoj se moje angažovanje svodi na puno logičnosti, preciznosti i tačnosti u radu. U Continental-u sam pronašao svoje mesto pod suncem. Moj pretpostavljeni i moje kolege sa kojima sarađujem su me odlično prihvatili tako da se zaista osećam vrednim i ravnopravnim u radu sa njima.

Godine provedene u Continental-u govore mi da sam izabrao pravu sredinu, koja brine o svojim zaposlenima, tako da sam presrećan i privilegovan da radim u ovako uspešnoj kompaniji.

2. Kako su te kolege i koleginice prihvatile na poslu?

Kolege, koleginice i moji pretpostavljeni su me oberučke prihvatili od prvog dana i tu sam im do neba zahvalan! Napravili smo odličan balans komunikacije i razumevanja kako bi mogli obostrano da se sporazumemo. U poslednje vreme je aktuelan Microsoft Teams i zbog dobro poznate epidemiološke situacije, pomogli su mi u svakom momentu da ostvarimo komunikaciju preko video poziva što mi je bilo izuzetno važno jer čitam sa usana pored slušanja, kako bih razumeo o čemu se radi. Sve u svemu, čista desetka 🤗.

3. Kako izgleda tvoj radni dan?

Svaki dan izgleda u principu na sledeći način: ustajanje u 5.30 časova, sređivanje i putovanje iz Kikinde do Subotice na posao, radno vreme na poslu i posle završetka putovanje kući. Nakon dolaska kući svoje vreme posvećujem porodici, a uveče sledi obavezan trening pred spavanje.

Prethodnih par meseci radio sam od kuće i zaista moram da pohvalim kompaniju koja je brzo odreagovala i prilagodila radne uslove zaposlenima, kao i mog neposrednog rukovodioca koji je organizovao tim da funkcioniše tako da svaki zadatak bude ispunjen i na vreme realizovan. Što se mene tiče, svoje radne zadatke realizujem savesno i veliki sam detaljista. Rekao bih da je za to zadužen i sport.

4. Kakav uticaj je imao sport na tebe?

Igrajući rukomet naučio sam na prvom mestu da se borim za svoje ciljeve. Kao i u svakom sportu, dosadašnja rukometna karijera naučila me je kako da se nosim sa porazima i kako da slavim pobede. Kako se radi o grupnom sportu, organizacija tima i te kako je važna. Tako je i u poslu, dobra organizacija je ključ svih uspešno završenih zadataka.

Po sportskoj profesiji sam rukometni golman, državni sam reprezentativac Srbije za gluve i nagluve osobe od 2000 godine. Neki od dosadašnjih rezultata na koje sam ponosan su:
- 2001 god. Olimpijsko srebro u Rimu (Italija)
- 2005 god. Evropska bronza u Istanbulu (Turska)
- 2008 god. Evropsko zlato u Beogradu i nagrada za najboljeg golmana Evrope
- 2009 god. Olimpijsko srebro u Tajvanu
- 2012 god. Evropska bronza u Lignano Sabiadoro Udine (Italija) i najbolji golman Evrope
- 2013 god. Olimpijsko srebro u Sofiji (Bugarska)
- 2014 god. Svetska bronza u Samsunu (Turska) i MVP prvenstva
- 2016 god. Evropsko prvenstvo u Berlinu (Nemačka) – 4.mesto
- 2017 god. Olimpijada u Samsunu (Turska) – 4.mesto
- 2021.god. Evropska bronza u Zagrebu (Hrvatska)

Tu nije kraj, u toku su pripreme za Olimpijske igre u Brazilu 2022.godine. Javiću vam kako smo prošli.

5. Na šta si najponosniji do sada u svom životu?

Oštećenje sluha sa kojim živim i situacije kroz koje sam prolazio dale su mi snagu i naučile su me da se za sve u životu borim. Najponosniji sam na svoju porodicu kojoj sam neizmerno posvećen, na troje dece i suprugu koja mi pruža maksimalnu podršku kako bih imao balans između posla, porodice i sporta. Da bih danas bio to što jesam, značila mi je i neizmerno podrška mojih roditelja, koji su mi govorili kada mi je bilo najteže: „Tvojih pet minuta će doći, ne brini.“ Danas vidim da su bili u pravu.