R&D praksa - Sara Vuković

Sara je na praksu u R&D centru u #Continental_NoviSad došla dok je završavala osnovne studije računarskih nauka, a usmerila se za razvijanje „embedded“ sistema u automobilskoj industriji kroz razvijanje arhitekture na novom #Continental projektu. Pitali smo je kakvo je bilo njeno iskustvo.

"Od malena sam navikla da puno vremena provodim u prirodi, tako da sam kasnije to pretočila u vožnju bicikla, ili kad mi se ukaže prilika, veslanje. To igra veliku ulogu u mom životu, jer mi služi kao vid terapije, bilo to na vodi ili u šumi, ja se osećam kao da tu pripadam. Ta ljubav se vrlo brzo pretvorila u ljubav prema programiranju. Kad sam bila u Gimnaziji, htela sam da studiram softversko inženjerstvo, samo zato što je nastavnik koji je predavao informatiku vodio svoje učenike kanuom po rekama Srbije. Tad sam stvorila svoju ljubav prema prirodi, dok sam ljubav prema programiranju ostvarila na fakultetu i u Continental-u.

Ono što volim u vezi #Continental jeste što radi na mnogim popularnim tehnologijama i inovacijama. Upravo je to razlog zašto mi je praksa omogućila da malim udelom, kao delom jedne velike slagalice, utičem na razne aspekte automobilske industrije, pogotovo kao što su funkcionisanje i ispravnost vozila, komunikacija između vozila, sigurnost vozača, između ostalog.

Ova praksa je definitivno za nekoga ko voli rad sa mikrokontrolerima, „embedded“ programiranje, ili bi bar voleo da se upozna sa tom vrstom programiranja. Takođe je i za sve koje zanima automobilska industrija, bilo koja njena grana, jer se sve grane vrtoglavo brzo razvijaju. Ono što se u okviru R&D centra definitivno pruža jesu vrlo zanimljivi projekti, fantastični timovi i mogućnost da se praksa uskladi i sa studijama, ali i hobijima, kao što je u mom slučaju provođenje vremena u prirodi i sport poput biciklizma i veslanja.

Atmosfera koja me je prvi put zatekla je bila vrlo prijatna i opuštena, a takva je i ostala. I dalje, ukoliko imam neko pitanje, uvek se nađe barem jedna osoba da mi odgovori i objasni sve što je potrebno, a ako naiđem na problem, neko uvek pomogne. U slobodno vreme bude i šale i smeha, piju se zajedno kafe, a i na hodniku se uvek nađe neko sa kim se može proćaskati.

U mom slučaju, praksa je pozitivno uticala na studiranje, jer date obaveze su me navele da se bolje organizujem, tako da budem zadovoljna svojim učinkom na praksi i na fakultetu. Najvažniji ishod je da mi je i slobodno vreme postalo bolje iskorišćeno jer sam se osećala manje opterećeno obavezama koje sam potencijalno odlagala. Veliku ulogu su imali i mentori koji su mi izlazili u susret svaki put kada sam na fakultetu imala neku neodloživu obavezu. Pomoglo mi je takođe da stvorim važne navike, koje mislim da će mi kasnije pomoći u tranziciji sa fakulteta na posao. Zbog toga, ovo iskustvo me je navelo da se prihvatim i upisivanja master studija ali i da prihvatim ponudu za posao u R&D centru!"