Moj život u Subotici

Promena mesta stanovanja sa sobom nosi određene izazove. Naš kolega, Dalibor Rajić, koji radi na poziciji Supervizora proizvodne linije u Continental-u u Subotici, deli svoju priču i iskustvo života u Subotici.

Kada si doneo odluku da počneš da radiš za Continental, koliko ti je predstavljalo poteškoću to što ćeš promeniti mesto stanovanja?  

Kako sam rođen u Ljubljani u Sloveniji, prvih šest godina života proveo sam tamo, a posle sam se sa porodicom preselio u Kragujevac, gde sam živeo do preseljenja u Suboticu. Razmišljajući o svojoj karijeri, rad na supervizorskoj poziciji bio je sledeći korak koji sam želeo da napravim. Kada sam započeo karijeru u Continental-u u Subotici pre četiri godine, najveći izazov predstavljao mi je pronalazak stana koji bi zadovoljio moje kriterijume. Posle par promenjenih stanova u kojima sam živeo, doneo sam odluku da kupim svoj, tako da sam sada i zvanično Subotičanin. 😊

Šta ti je palo najteže a šta najlakše kada si počeo sa radom u Subotici? 

U početku sam imao strah, kako ću se uklopiti i kako će me kolege i koleginice prihvatiti. Na kraju se ispostavilo da nije bilo potrebe za strahom, jer sam se veoma brzo osećao kao deo tima. Što se tiče samog posla, znao sam da dolazim u uređen sistem. Stečeno iskustvo na prethodnom radnom mestu, pomoglo mi je da se brzo prilagodim novim radnim izazovima.

Koji deo grada ti je omiljeni u Subotici? 

Najviše volim sam centar grada. Pored toga, često provodim vreme sa verenicom i ćerkicom na Paliću, gde uživamo u prirodi i lepim kafićima.

Koliko je tvoja odluka da nastaviš dalje karijeru u Continental-u uticala na tvoj privatni život? 

Moj život se nije puno promenio. Često sam vikendom u Kragujevcu, tako da se viđam sa svojom porodicom i prijateljima. Rekao bih da sada provodimo još kvalitetnije vreme nego pre kada sam konstantno boravio u Kragujevcu. Drago mi je što i u Subotici imam krug prijatelja, koje sam stekao vremenom i sa kojima uživam u slobodno vreme. Prilikom preseljenja, mnogo mi je značila podrška moje verenice, koja se zajedno sa mnom preselila u Suboticu.

Da li postoji nešto što te je iznenadilo kada su u pitanju kultura i način života u Subotici?  

Svakako me je iznenadila smirenost ljudi, što se poštuju svi učesnici u saobraćaju, što nema sirena, već vozači automobila uvek propuste pešake ili bicikliste. Ono što je takođe interesantno je različitost kultura koje žive u jednom gradu i to što pri svakom koraku čujete neki drugi jezik.