Trčanje kao timski hobi

Šta tebi omogućava da budeš istrajniji i koncentrisaniji na poslu?

Naš kolega Milan iz fabrike #Continental_NoviSad trči već šest godina, a od prošle godine prave mu društvo i kolege i koleginice iz tima. Kako je ušao u svet trčanja i na koji način ovo doprinosi kako njegovom radu, tako i timskom radu, saznaj u nastavku.

Milan

Vođa tima industrijskog inženjeringa

„Sve je počelo 2018. godine. Prvi korak u svet trkača bio je zrenjaninski polumaraton, gde sam se pridružio "Trci zadovoljstva". Tada mi se i 7 kilometara činilo kao veliki izazov. To je bilo moje prvo učešće na nekoj trci i otvorilo je vrata jednom potpuno novom iskustvu.

Trčanje je za mene mnogo više od fizičke aktivnosti. To je unutrašnja borba sa sobom, sa svojim mislima i granicama. Biti trkač znači pobediti svoje sumnje, ostati istrajan i ne odustajati ni u najtežim trenucima. Na trci je lakše, jer su tu i drugi koji te podržavaju, čuješ korake, nekako se sve iznese na krilima samog događaja. Prava borba je kada si sam sa svojim mislima na stazi, u parku ili ulici. Tada se suočavaš sa izazovom da poštuješ sebe, svoje odluke i da ne odustaneš, a kada pređeš zamišljeni cilj, taj osećaj zadovoljstva je nezamenljiv. Trčanje mi pomaže da se odmorim, da ostanem fokusiran i istrajan i na poslu, kao i da ne odustanem.

U našem sektoru proizvodnje plastičnih komponenti za displeje osnovali smo mali trkački tim pod nazivom "To ti je rešeno".Ova fraza nije samo rečenica koju često koristimo, već je postala naš slogan koji simbolizuje međusobno poverenje, motivaciju i podršku. Isto tako, ovaj timski duh smo s posla preneli i na trke, gde zajedno ostvarujemo svoje ciljeve i inspirišemo jedni druge. Do ideje da timski trčimo je došlo prošle godine kada sam podstakao deo tima da trčimo na Business run-u. Smatrao sam da je vrlo korisno da svi zajedno trčimo, znajući da takve situacije (visok dopamin, kolektivna aktivnost i kolektivni izazov) dovode do povećanja oksitocina i jačanja timskih veza. Sada nas u timu ima četvoro. Odličan je osećaj kada možeš da podeliš svoja interesovanja sa kolegama i koleginicama i to zaista doprinosi jačanju timskog duha. Nekako kolegijalnost prelazi u prijateljstvo.

Navešću samo jedan primer da je koleginica Aleksandra celu trku u Bečeju trčala korak uz mene i bodrila me da izdržim, dok sam ja imao pad energije. To svakako povećava međusobnu povezanost, razumevanje, empatiju, utiče pozitivno na tim."